Школска 2, 21300 Беочин, Србија
У кутку библиотеке (овог пута у холу), тамо где књиге шапућу једне другима приче кад нико не гледа, у петак 13. – да, баш тада! – одржана је радионица под насловом „Народно веровање као део културне баштине“. А ми смо, храбро као да носимо црвени кончић на руци, закорачили право у свет сујеверја, народних обичаја и тајних знакова које су наши стари преносили с колена на колено — често тихо, а понекад и уз додолске песме које терају облаке и призивају сунце.
Посетиоци су дочекани са погачом и сољу, како и доликује домаћинској кући.
Кроз занимљиво и духовито вођење Иване Бранков, прошли смо стазама веровања: од досељавања Словена до данашњих малих свакодневних ритуала — прекрштених прстију пред важан састанак, избегавања проласка испод мердевина и дискретног додиривања дугмета кад угледамо оџачара.
Истовремено, дуж једног зида протезала се изложба старих кућних алата. Преслице, стари миксери, тестије, обраницa, млинови за кафу, авани из неког другог времена... Права мала етно-учионица без иједне табле. Учесници су пажљиво разгледали, коментарисали, препознавали „сличне код бабе на тавану“ и задржавали се уз сваки предмет као уз старог пријатеља.
У свету који се стално мења, добро је знати да и даље препознајемо знакове које су наши преци остављали у причама, песмама и – сујеверју. А још је лепше кад то радимо заједно, у петак 13. — јер кад знање и машта споје прсте, ни судбина нема шансе!