Новачићеви дани

Манифестација

25. Септембар 2026.

У петак, 25. септембра, завршена је манифестација ,,Новачићеви дани", у Културном центру општине Беочин. Стручни жири је одабрао три најбоље песме које можете да прочитате на крају текста.

3. место: Снежана Милованов за песму ,,Беочин је наше место".

2. место: Милана Германовић, за песму ,,Споменик".

1. место: Вида Ђурић, за песму ,,Долази".

Стручни жири су чинили: Марко Баљкас (новинар листа Политика) , Ненад Петровић (уредник издавачке куће и листа "Поетум") , Софија Живковић (Но Рулес).

Председник жирија Марко Баљкас је дао писано образложење, због чега баш ,,Долази" узима прву награду на овогодишњој манифестацији:

,,Победничка песма „Долази” доноси снажан приказ човекове борбе са самим собом, пролазношћу и светом који га окружује. Песма оставља и дозу позитивности, носи снажну поруку и пружа наду да ће на крају дана, или у времену које долази, све бити добро, као и да ствари које нам тренутно не пријају или нам се чине неважним ипак имају своју вредност у целини која чини живот сваког појединца".

Након свечаног отварања манифестације и доделе награда- koje je уручила Дуња Новачић, одржано је представљање књижевног стваралаштва Тихомира Костића.Манифестацију фотографисао полазник радионице Културног центра општине Беочин ,,Иза сцене," Никола Ђурић

Новачићеви дани

„Беочин је наше место”- Снежана Милованов

На обронку Фрушке горе

Има један градић мали

У њему су срца наша,

Наши снови залутали. Тамбура се тихо чује,

Свако срце обрадује

То је наша дика мила

Наша срца освојила. Беочин је наше место,

Наше душе ту је престо.

Дунав плави граница је,

Нашег Срема поноса је. Из Фабрике дим се види

Где се вредни људи стичу,

Породице Беочина

Нек' поносно још нам ничу. И ресторан на Дунаву,

Одмор нам је и милина,

То је Караш лепо место,

Он је понос Беочина. Драги људи ево савет -

Нека нам је сад ' на памет.

„Сачувајмо наше место”

Нек' и даље буде престо.

СПОМЕНИК- Mилана Германовић

Мора да је тешко када дух умре пре тела,

Да те гледам таквог не бих хтела.

Ал' не вреди !

Тужно је када у оку нема ведрине

Када се види угашена душа,

Нејасна фреквенција која пара разум здрав,

Тужно је када је само тело асортиман сав.

И мучно је гледати живот без живота

То тело које без разума подмеће ноге,

Без воље да помогне себи,

Али и тако мртвог духа Лагано нож у леђа убада мени.

Не волим мртве људе који дишу,

Угасле погледе и глуве уши,

А све више и више је људи

Којима за живота се подиже споменик души !

ДОЛАЗИ- Вида Ђурић

Спреми се да

не спаваш,

стиже

старост,

стиже

одсуство љубави,

Можда и не зато што је нема,

него зато што тебе нема за њу.

Како одједном

изгледа бесмислена

сва та трка

са временом,

за новцем,

за љубављу,

за људима.

Не правиш ти селекцију.

Сама се прави.

Нека сећања ти буде пријатност,

нека стид.

Тежња перфекционизму

изгледа смешна.

Искуство не даје ништа.

Свака нова ситуација те умара.

Навикаваш се на своју рутину.

Не даш се.

Мислиш на оне који су били

и прошли.

Пролазиш.

Твој је ред.

Тачно видиш.

Свеједно је да ли си

био прецизан, тачан,

одговоран.

Свеједно је

да ли си био зао,

лажљив,

аскета или

хедониста,

просјак или цар.

Исто је.

На крају су

несанице.

Недостаје ти загрљај.

Само загрљај,

да се умириш.

Младост не одваја време

да научи

како живети старост.

Уче те као да ћеш бити бесмртан,

јер

то је бекство од страха.

Страха од несанице,

од самоће.

Ако ниси у стању да промениш научено,

та

чежња коју имаш за љубављу прелази у равну линију.

Као да си умро.

А ниси.

Устајеш.

Пијеш кафу.

Једеш.

Правиш списак дневних обавеза.

„Летиш“ тамо-вамо.

Пролази дан.

Равна линија.

А живот је игра.

И буквално игра.

Плес.

А не плешеш…

Никад и ниси.

Како сад да почнеш?

Коме је до плеса?

Равна линија.

Претерано.

Неприхватљиво.

Неподношљиво.

Брзо.

Устани.

Спреми стан.

Кувај.

Зови нека „најближа“ бића.

Дели поклоне.

Покушај да их обрадујеш.

Кроз њихову радост

ти си мало жив.

Равна линија.

Бесконачна.

Несаница.

Општа.

Демони шетају.

Бежи у рад.

Рад растерује демоне.

Не било који рад.

Физички рад.

Обавезна журба да завршиш.

Не да мислима

на другу страну,

усмерава их на циљ.

Умор

не да несаници да те сатире.

Помаже да ноћ буде мирнија.

Кад сване, јутро лакше је.

Премештај неке кутије.

Било шта.

Немаш камен и брдо.

Небитно.

И слагање кутија је нешто.

Замишљени осећај реда

те умирује.

Равна линија се

лакше подноси.

Веруј.

На крају је

љубав.

Светлост.

Сигурно.

Новачићеви дани

Новачићеви дани

Фотогалерија