Позориште

„Наша странка“

24. Април 2026.

Другог дана Смотре аматерских позоришта Срема у Културном центру општине Беочин, публика је имала прилику да погледа комедију „Наша странка“ у извођењу Аматерског позоришта КУД „Бриле“, представу која је кроз хумор, гротеску и снажну друштвену иронију отворила бројна питања савременог друштва.

По тексту Томе Радомировића, у режији Секуле Петровића, представа је донела упечатљиву позоришну причу у којој се, кроз необичну игру „на оном свету“, преламају теме политике, избора, корупције, непотизма, политичког конвертитизма и урушавања моралних вредности.

Додатну оштрину комаду дали су афоризми Нинуса Несторовића, органски уклопљени у радњу и ритам представе.„Наша странка“ иронично и карикатурално осликава стварност, али иза хумора поставља озбиљно питање о друштву у којем живимо. Ако је, по Аристотелу, човек zoon politikon, политичко биће, ова представа духовито показује да то остаје чак и после смрти.

У свету овог комада ни одлазак „на онај свет“ не ослобађа ликове партијских подела, интереса, коруптивних образаца и вечитих борби за утицај.Кроз галерију упечатљивих ликова, представа карикира друштвене појаве, али их истовремено хирушки прецизно сецира. Без моралних придика, кроз смех и сатиру, публика је суочена са сликом света који делује пренаглашено, а заправо је болно близак свакодневици.


Није ово први пут да се редитељ Секула Петровић бави светом мртвих као сценским простором за преиспитивање људске природе. Аматерско позориште КУД „Бриле“ већ је имало представу „Кад се ми мртви покољемо“, у којој су се ликови, и након смрти, сукобљавали носећи са собом исте оне рђаве особине које су их обележавале и за живота.

Управо у односу на тај ранији комад, „Наша странка“ делује као својеврсни наставак истог редитељског истраживања. Ако су се у претходној представи мртви свађали због људских слабости, овде се управо око тих истих слабости, на известан начин уједињују. Као да се, уместо сукоба, успоставља прећутни консензус у рђавости, најмања заједничка тачка у којој се сви препознају и поклапају.

Тиме Петровић, кроз две различите представе, испитује исту тему из два угла: у једној рђаве људске особине производе сукоб, а у другој постају основ за јединство. Управо у том обрту открива се и дубља линија његовог редитељског поступка: истраживање људске рђавости и питање њених граница, или могућности да их уопште нема.

Снагу представи донела је глумачка екипа. Ратка Дулић, Борка Ђурђевић, Андреа Малкоч, Милоје Кнежевић, Душко Тешановић, Драган Јовичић Срба, Михајло Дулић и Дејан Уцман донели су енергична, трансформативна и упечатљива тумачења, градећи сценску игру која је публику истовремено забављала и подстицала на размишљање.

Након извођења представе уследио је разговор са публиком, глумцима и редитељем, који је водила Ивана Бранков, отварајући простор за тумачење слојева представе. У разговору је, између осталог, покренуто питање да ли је основна намера аутора и ансамбла била да се публика само насмеје или и да се замисли, као и колико свет „мртвих“, приказан у представи, заправо има везе са светом живих.Током самог разговора додатно су осветљене филозофске и књижевне референце које се могу препознати у комаду.

Било је речи о Ковачевићевом „Сабирним центром“, где онострано постаје простор у ком се разоткривају људске слабости и друштвени механизми, али и о вези са Достојевсковим „Бобоком“, новелом у којој гласови мртвих, ослобођени друштвених маски, проговарају о моралу, лицемерју и истини.Жири публике, у саставу Вида Ђурић (председница), Радован Панџа и Неда Пацек, донео је одлуку о наградама вечери.

За најбољу мушку улогу проглашен је Милоје Кнежевић, за најбољу женску улогу награђена је Ратка Дулић, али ипак срца публике је, чини се, највише освојио Дејан Уцман, у улози локалног пијанца који у "паузама од спавања" цитира афоризме Нинуса Несторовића и заправо, једини је жив од јунака (случајно упада у гробницу).

Фотогалерија